Legendaran hotel znači legendarni gosti

Čitav jedan vek u srcu naše prestonice nalazi se hotel Moskva – jedan od najstarijih i najznamenitijih hotela u našoj zemlji. Kako je Beograd postajao veći i moderniji tako je i hotel Moskva zauzimao sve važnije mesto u njegovoj istoriji. Od osnivanja davne 1908. godine kroz ovaj hotel prošlo je više od 40 miliona ljudi, a u njegovim sobama i apartmanima budilo se oko 4.5 miliona gostiju. Dobar deo te fenomenalne statistike čine izuzetno poznate i slavne ličnosti koje su obeležile vreme iza nas.

Hotel Moskva se s razlogom može pohvaliti holom slavnih gde su, u znak sećanje na poznate goste, postavljene i njihove fotografije. Ali to nije sve, jer ramovi sa slikama, svih onih koji su obeležili postojanje ovog našeg najstarijeg hotela, nalaze se i ispred apartmana u kojima su bili smešteni tokom poseta Beogradu. Zidovi „Moskve“ kriju bogatu istoriju, a prostorije ovog hotela oduvek su bile idealne kulise za grandiozne proslave, koje su priređivane u čast značajnih gostiju i događaja. Neretko su i poznati gosti svojim ponašanjem bili zabava, pravili dobru atmosferu, atmosferu za pamćenje za posetioce hotela. Tako je legendarni Toma Zdravković, poznat kao veliki srpski boem, imao običaj da sa čašom u ruci izađe iz sobe i da na licu mesta komponuje svoje pesme koje su, nedugo zatim postajale veliki hitovi i boemske himne.

U ovom hotelu bilo je svega. Ovaj hotel tokom svoje istorije bio je svedok– venčanja i rastanaka, ljubavnih svađa i pomirenja, tajnih susreta i pregovora, ali kako je dobar hotelijer kao doktor, on tajne svojih dragih gostiju ne iznosi u javnost. Baš od takvih tajni satkana su sećanja svih onih koji su radili u hotelu Moskva. Ipak dolaske poznatih gostiju nisu propratile samo oči i uši profesionalnih hotelijera, već su i Beograđani bili veoma zainteresovani za sve bitne ljude koji su ga posetili. Zauvek će se prepričavati kako se poznati fizičar Albert Ajnštajn u pratnji supruge Mileve Marić u bašti hotela družio sa prolaznicima, a Beograđani su svog „srpskog zeta“ oslovljavali sa “gospodin ludi naučnik“. Sve to, njega je samo zasmejavalo. Slavni reditelj Alfred Hičkok bio je fasciniran izgledom hotela, a u decenijama koje su usledile nakon  njegovog dolaska u Beogradu, ovaj hotel posetili su i brojne njegove kolege Roman Polanski, Bernardo Bertoluči i Miloš Forman. Još jedna zvezda sedme umetnosti, glumac Džek Nikolson bio je gost hotela Moskva za vreme filmskog festivala osamdesetih godina prošlog veka, i tada je govorio kako je srpski film mnogo kompleksniji od holivudskih ostvarenja. Da ovaj hotel odiše specifičnim glamurom i primamljivom atmosferom svedoči i činjenica da nije samo Nikolson bio jedina velika holivudska zvezda koja ga je posetila. Na početku karijere, dok je snimao jedan od svojih prvih filmova, gost hotela Moskva bio je i „zlatni dečko Holivuda“ Bred Pit. Oni koji su sa njim sarađivali na filmu „Tamna strana sunca“ reditelja Božidara Nikolića, kažu kako je Bred Pit bio oduševljen panoramom Beograda i Košutnjakom, ali i hotelom Moskva u kojem je boravio tokom glumačkih priprema. I holivudska zvezda našeg porekla, Mila Jovović bila je gost ovog hotela, a u njemu su odsedali još i Robert De Niro, Kirk Daglas i Majkl Daglas.

Još jedno veliko ime svetske književnosti uverilo se u gostoljubivost hotela Moskva. Šest godina posle Maksima Gorkog, u Beograd je stigla i slavna engleska spisateljica Rebeka Vest. I ona je izabrala da hotel Moskva bude njena oaza tokom boravka u Beogradu. Tog  ranog proleća 1936. godine njen vodič kroz Jugoslaviju bio je naš poznati pisac i novinar Stanislav Vinaver. Nesumnjivo je da je Rebeka Vest bila oduševljena onim što je ugledala na našim prostorima. U sećanje na ovo putovanje nastala je knjiga „Crno jagnje i sivi soko“, koja je štampana tokom drugog svetskog rata. U moru anegdota koje je kasnije zapisala u svojim memoarima stoji i opis za nju nesvakidašnje, a za tadašnje Beograđane sasvim uobičajene situacije u ovom beogradskom hotelu:

“Ali ni u jednom od tih velikih gradova (London, Pariz ili Njujork) nisam videla da se polako otvaraju hotelska vrata kroz koja bez žurbe i smireno ulazi seljak sa crnim jagnjetom u  naručju. Našao je mesto pored pulta gde se prodavala Pravda i Politika, Continental Daily Mail, Paris Soir, New York Herald Tribune. Bio je to lepo građen mladić, ravne plave kose, visokih jagodica i jasnog pogleda. Na sebi je imao građansko odelo, ali i kožuh i crnu šubaru, i kožne opanke sa savijenim kljunovima. Na kupovnoj košulji video se vez koji je dodala njegova majka. Gledao je oko sebe kao da nekoga traži. Dva puta je otišao do vrata bara zagledajući lica onih zdepastih malih ljudi, po čemu je bilo jasno da je čekao nekog iz njihovog kruga.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Rebecca West

Ovakav je bio Beograd tog vremena, na putu od ruralne varošice do moderne prestonice. Sa rastom Beograda, rasla je i naša nekadašnja zemlja Jugoslavija, a tokom godina prosperiteta poznati i važni svetski političari odsedali su u hotelu Moskva. Jedan od njih je i 36.  američki predsednik Ričard Nikson, kao i čuveni indijski revolucionar Mahatma Gandi.

Među slikama poznatih u holu slavnih hotela Moskva nalaze se još i fotografije Lučana Pavarotija, kralja Petra I Karađorđevića, Indire Gandi, kao i poznatog francuskog pisca Patrika Besona, koji je odnedavno pronašao svoje mesto u holu slavnih ovog hotela. Često su posete  inostranih zvezda prerastale u mit, ali teško i najiskusniji hotelijeri, kakvi su oduvek bili u hotelu Moskva, mogu sakriti da su im najdraži susreti bili sa domaćim ličnostima. 

Uvek se mogu sresti duhoviti gosti, ali za Radeta Šerbedžiju kažu da je uvek spreman na šalu. Bogata istorija i duga tradicija su ono što najviše krasi ovaj hotel. Baš zato je i devedesetih godina princeza Jelisaveta Karađorđević, kao prva iz vladarske porodice, koja se vratila u Beograd nakon godina izgnanstva, odsela u nekadašnjem kraljevskom apartmanu. A ima i onih koji se u ovaj hotel zaljube na prvi pogled. To se desilo čuvenom šansonjeru Arsenu Dediću. Jedna beogradska zimska noć, davne 1967. godine, kriva je što avion zbog leda i snega nije mogao da poleti sa beogradskog aerodroma. Umesto da odleti u Moskvu Arsen je odseo sa suprugom Gabi Novak u hotelu Moskva. Od tada, ovaj apartman je uvek bio rezervisan za njih kad god bi dolazili u prestonicu. Godine rata su uticale na to da se slavni kantautor vrati u Beograd tek 2005. godine i priredi spektakularni povratnički koncert za publiku iz Srbije. Nakon koncerta veselje se prenelo u hol hotela, a kako je u kasnim noćnim satima kuhinja bila zatvorena Arsen je naručio pljeskavice iz obližnjeg kioska i sve svoje obožavaoce pozvao da večeraju u Moskvi. Dušu jednog hotela čine njegovi gosti i njihove uspomene na boravak u istom.

Kako nekada tako i danas dušu hotela Moskve obogatili su ljudi koji su svojim delima činili bogatijim živote mnogih od nas. Pa ipak, za sve one radoznale hotel Moskva ljubomorno čuva tajne i navike svojih gostiju i u tom smislu zauvek će ostati svojevrstan “zabranjeni grad”. Neke od zanimljivosti poput onih koje su pratile boravak Arsena Dedića u hotelu Moskva su tek mali segment onoga što hotelijeri pamte i danas mogu da ispričaju. Ali za sve druge zanimljivosti sadašnjih poznatih gostiju moraćemo sačekati da još mnogo vode poteče sa Terazijske česme, jer hotelijeri Moskve lojalno čuvaju privatnost svojih gostiju hotela koji još i zovu “An everlasting story”.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Marko Spalević